Proizvodnja plemki

U naprednim vinogradskim zemljama maticnjaci plemki vinove loze se podizu samo od klonskog sadnog materijala tj. od najboljeg selekcionisanog, sortnog materijala. U tu svrhu se izdvajaju cokoti odredjene sorte, na kojima su zapazene najbolje osobine. Time se te osobine prenose i na potomstvo.

U nedostatku specijalnog podignutih maticnih vinograda, za tu ulogu mogu da se osposobe i proizvodni vinogradi. U njima se mora sprovesti masovna selekcija bar tri godine pre skidanja plemki. Pri tome se ne izdvajaju preterano rodni cokoti jer se od njih razmnozavanjem mogu dobiti suvise rodni cokoti, sa slabo razvijenim lastarima i nedovoljno lisca, dovodi do pogorsavanje kvaliteta,  pa i propadanje cokota.

Izdvajaju se cokoti vece rodnosti, kvalitetnog grozdja i njihovih proizvoda, sa grozdovima koji nisu rehuljavi a ni suvise zbijeni, koji ranije sazrevaju otporniji su prema plesni i drugim bolestima.

Cokote sacuvati od mraza

Uzgojni oblici vinove loze visokog stable (pergola ponekad dostizu i 250 cm, a na okucnicama i vise), osetljivi su na niske zimske i prolecne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimicno zastititi ostavljanjem kondira pri dnu cokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slucaju izmrzavanja kordunica, cak i stable, kondir ce posluziti za zamenu.

Vinova loza spada u biljke prilicno otporne na mraz – zrela jednogodisnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najvece opasnost preti u prolece, kada nabubreli pupoljci stradaju vec na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.

Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u juznijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali na okucnici, uz dobru negu i zastitu, i u severnijim podrucjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena moze dati zadovoljavajuci i kvalitetan rod u Vojvodini.

Morzerova kordunica

MORZEROVA KORDUNICA je takav uzgojni oblik gde su na jednom spratu dva kraka, na kojima se primenjuje kratka ili mesovita rezidba. U drugoj godini posle sadnje odgaja se po dva lastara, a u trecoj se jaci prekrati do visine stable – do prve zice. Drugi, slabiji lastar, oreze se na rezervni kondir sa dva okca. Kada pocne lastarenje, sa stabla se uklone svi mladari, osim dva-tri viska. Ovi lastari se tokom trece godine gaje uspravno, tako sto se vezuju za drugi red zice, ili se povlace izmedju dve zice, ako postoje.

U prolece cetvrte godine dva lastara sa suprotnih strana prekrate se na 50 do 60 cm i privezuju horizontalno za zicu. Ovi lastari su zaceci buduca dva kraka. Kasnije oblikovanje cokota i rodnih elemenata slicno je kao i u roajatske kordunice.

Ovaj uzgojni oblik rasiren je u mnogim vinogradarskim zemljama evrope, pa i kod nas. Podesan je narocito za sorte koje na kratkim kondirima ili dugim kondirima i kratkim lukovima daju odgovarajuci prinos grozdja. Dolazi u obzir i za medjuredna rastojanja veca od 2,5 m.

Nega lastara

U normalnim uslovima, stablo se formira u prolece trece godine od jednog dobro razvijenog, zdravog jednogodisnjeg lastara. Deo lastara se vezuje za zicu koja se nalazi na visini od 130 cm. Lastar u horizontalnom delu treba da je dugacak oko 50 cm, a u preseku da nije tanji od 8 mm. Najbolji su lastari debljine oko 10 mm. Ako lastar nema tu debljinu, onda se u godini formiranja ostavlja samo stablo, a u najgorem slucaju jos se jednom reze u glavu.

U periodu formiranja cokota posebnu paznju treba obratiti na lecenje i vezivanje lukova jer ako se sve uradi kako treba, cokoti ranije pocinju da plodonose.

U prvoj godini, neguju se svi lastari, u drugoj dva, a u trecoj samo jedan, koji ce posluziti za obrazovanje buduce kordunice i stabla.

Tokom prve tri godine vazno je uklanjati povrsinske zile iz cokota. Dvaput godisnje prilikom rezidbe i u junu, razsgrne se povrsinski sloj zemljista oko cokota, zile se pazljivo odseku i zemlja ponovo zagrne.

Neophodnu paznju potrebno je obratiti i na zastitu. Kada lastari dostignu duzinu od 20 do 30 cm pocinju se prskati svakih deset dana do kraja avgusta, cak i ako nema kise. Korovi se prve tri godine uklanjaju mehanicki, rucno ili masinski. U tom periodu djubrenjem se unosi samo azot, u prolece i u junu (oko 100 kg cistog azota).

Rezidba vinove loze

Najintenzivniji porast lastara na cokotima vinove loze je u maju i junu. Iako mlado, nerazvijeno lisce proizvodi odredjenu kolicinu hranjivih materija, ipak ih iz cokota trosi mnogo vise nego sto je u stanju da sam stvori. Tako se vrhovi zelenih lastara na cokotu ponasaju  parazitski. Posle prekracivanja lastara, hranjive materije, dotle trose na njihov porast, upucuju se na ishranu i porast cvasti ili grozdova, bobica i drugih organa na cokotu. Sto se lastari ranije prekrate, to ce prinos biti veci.

Za prakticne svrhe vazne su dve operacije- pinsiranje i zalamanje lastara. One se razlikuju po vremenu izvodjenja i duzini odbacenog dela lastara, a narocito po cilju i postignutom efektu nakon prekracivanja.

Kalemljenje vinove loze

 Da bi se proizveo pozni kalem potrebno je raspolagati kvalitetnim reznicama podloge i plemke vinove loze. U vecim rasadnicima postoje tzv. maticnjaci loznih podloga i plemki, ali da bi se loza uspesno nakalemila mogu da posluze podloge nabavljene u nekom rasadniku, a plemke skinute u obicnom vinogradu naravno uz neke posebne uslove.

Oni koji imaju cokote neke od podloga vinove loze reznice mogu da skidaju od opadanja listova u jesen do pred kretanja sokova u prolece, sa izuzetkom perioda zimskih mrazeva. Medjutim, ranije skidanje reznica je mnogo bolje jer one tako izgube mnogo manje hranjivih materija i vlage, a u krajevima gde loza strada od hladnih zimskih hladnoca postoji opasnost i od izmrzavanja.

Prilikom skidanja lastara na cokotu se, makazama odseku svi lastari do osnove. Pre prekracivanja u reznice sa lastara se, pocev od osnove, skinu zaperci i rasljike, aranije skidanje reznica je mnogo bolje jer one tako izgube mnogo manje hranjivih materija i vlage, a u krajevima gde loza strada od hladnih zimskih hladnoca postoji opasnost i od izmrzavanja.

Prilikom skidanja lastara na cokotu se, makazama odseku svi lastari do osnove. Pre prekracivanja u reznice sa lastara se, pocev od osnove, skinu zaperci i rasljike, a ostrane se i nedozreli vrhovi lastara.

Za reznice prve klase koriste se delovi lastara debljine od 6 do 12 mm. Pri pocetku prekracivanja lastara u reznice odbaci se donji deo deblji od 12 mm, pa se tek odatle lastar pocne prekracivati u standardne reznice duzine od 40 do 45 cm. Lastari prekracuju tako da na debljem kraju svake reznice ispod najnizeg kolenca, ostane deo clanaka duzine 2-3 cm.